Dogodilo se na današnji dan – 2. oktobar

1869 – Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma (velika duša), predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Završio je prava u Engleskoj 1891. Od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Gandijeva taktika, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, većinom je podrazumevala pasivan otpor. Sam Gandi
živeo je izrazito asketski i njegovi štrajkovi glađu pokazali su se kao metod pred kojim je britanska uprava bila nemoćna. Pola
godine posle sticanja nezavisnosti Indije, u Nju Delhiju ga je, januara 1948. ubio jedan hindu fanatik iz sekte „Hindu Mahasabha“.

1870 – Stanovništvo Papske države (zvanično „Patrimonium Sancti Petri“) plebiscitom je odlučilo da se ujedini sa Italijom, a prestonica ujedinjene Italije je postao Rim, do tada središte papske države, umesto Firence. Papska država obnovljena je tek Lateranskim sporazumom između Pija XI i Musolinija 1929.

1885 – Rođen je Dragomir Dragiša Vasić, srpski  književnik i političar, član Srpske kraljevske akademije. Bavio  se advokaturom i literarnim radom. Tokom Drugog svetskog rata nalazio  se u najužem vrhu pokreta Draže Mihailovića (JVuO). Nestao  je u vreme konačnog rasapa ostataka poraženih Mihailovićevih jedinica maja/juna 1945. negde u okolini Banja Luke. Dela: „Karakter i mentalitet jednog pokolenja“, „Dva meseca u  jugoslovenskom Sibiru“, „Utuljena kandila“, „Crvene magle“, „Devetsto treća“, „Utisci iz Rusije“.

1904 – Rođen je engleski pisac Grejem Grin, suptilan analitičar psiholoških dilema savremenog čoveka. Dela: romani „Brajtonska stena“, „Moć i slava“, „Suština stvari“, „Kraj ljubavi“, „Gubave duše“, „Komedijaši“, „Monsinjor Kihot“, „Doktor Fišer iz Ženeve“, „Ministarstvo straha“, „Treći čovek“, memoari „Neka vrsta života“, „Načini bekstva“, drame, eseji, putopisi.

1904 – Rođen je indijski državnik Lal Bahadur Šastri, predsednik vlade Indije od 1964. do iznenadne smrti u januaru 1966. tokom posete Sovjetskom Savezu.

1924 – Društvo naroda usvojilo je Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.

1944 – Nemci su ugušili ustanak u Varšavi koji je u Drugom svetskom ratu podigla Otadžbinska armija lojalna emigrantskoj vladi u Londonu, a pridružili su mu se i varšavski odredi prosovjetske Narodne armije. Kad je ustanak započeo 1. avgusta 1944. Crvena armija i Prva poljska armija, formirana u Sovjetskom Savezu, ulazile su u varšavsko predgrađe Pragu, ali nisu prešle reku Vislu. Više od 200.000 civila i 25.000 ustanika poginulo je tokom borbi a odmazda nad preživelima bila je posebno brutalna.

1958 – Francuska kolonija Gvineja stekla je nezavisnost. Prethodno, Gvineja je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

1973 – Umro je finski trkač Pavo Nurmi, koji je na dugim stazama osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920.
1924. i 1928. Svetske rekorde je obarao 29 puta.

1990 – Prekinut je saobraćaj putničkih vozova iz Beograda i Zagreba ka Splitu, Šibeniku i Zadru i između Bihaća i Splita, pošto su prugu blokirali Srbi u Kninskoj krajini kako bi sprečili ulazak policije Hrvatske u Knin.

1990 – Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 osoba pošto je oteti kineski avion udario u dva aviona koja su stajala na aerodromskoj pisti.

1996 – Bivši bugarski predsednik vlade Andrej Lukanov usmrćen je vatrenim oružjem ispred svoje kuće u Sofiji.

1998 – Žan Pol Akajesu, bivši major Armije Ruande optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen je u Hagu na tri doživotne robije.

2000 – U organizaciji DOS-a započela je blokada puteva  i mostova, širom Srbije, sa zahtevom da predsednik SRJ Slobodan
Milošević prizna izborni poraz i odstupi.

2006 – Uspešno se spustila na zemlju prva kosmička turistkinja Amerikanka iranskog porekla Anuša Ansari. Uprkos manjih problema prvih dana leta, ona je uspešno i u potpunosti izvela sve naučne eksperimente tokom boravka na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Rođena u Teheranu 1967. emigrirala je u SAD 1984. Putovanje  u svemir platila je 20 miliona dolara.

2007 – U požaru na moskovskom Fakultetu za državni i korporativni menadžment poginulo je 9 a povređeno je 51 lice, od čega 18 teško. Među poginulima i povređenima većina su bili studenti i profesori tog fakulteta. U požaru je potpuno izgoreo četvrti, poslednji sprat i deo trećeg. Zgrada je imala drveni krov čime se objašnjava brzo širenje plamena.

Izvor tanjug.rs.