Danas je utorak, 22. septembar, 265. dan 2026. Do kraja godine ima 100 dana.
1241 – Islandski pisac i istoričar Sturulson Snori, autor najobimnije sage o norveškim kraljevima, ubijen je u zaveri u kojoj je učestvovao i njegov zet Gisur Torvaldson. Ubistvo je naručio norveški kralj Hakon VI Hakonson, jer je Snori kao vođa moćnog roda Sturlunga bio prepreka njegovim planovima, uključujući pripajanje Islanda Norveškoj, što mu je uspelo 1262.
1499 – Mirom u Bazelu okončan je Švapski rat između Švajcarske lige i nemačkog vladara Maksimilijana I, kojim je Švajcarska stekla nezavisnost.
1499 – Posle pobede nad mletačkom flotom Turci su opustošili Veneciju.
1735 – Robert Volpol postao je prvi britanski premijer koji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.
1773 – Ubijen je avanturista, poznat kao „lažni car Šćepan Mali“ kojem je uspelo da se nametne kao vladar Crne Gore. Poreklom je bio Srbin iz Dalmacije. Zbacio je 1766. sa vlasti mitropolita Savu. Predstavljao se kao ruski car Petar III, kojeg je 1762. sa prestola uklonila njegova supruga Katarina II, poznata kao Katarina Velika. Suzbijao je krvnu osvetu, nastojao da iskoreni potpuno uobičajeno razbojništvo i pljačku, uveo nekakav sud, gradio puteve i čak počeo popis stanovništva. Ubio ga je na spavanju jedan njegov sluga iza kojeg je stajao skadarski paša.
1789 – Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.
1791 – Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, što je naučni osnov elektrotehnike, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize. Otkrio je i vezu magnetnog polja i svetlosti, utemeljio učenje o fizičkom polju, unapredio hemiju i optiku. Njegovim imenom nazvana je merna jedinica za električnu kapacitivnost – farad (F) i više efekata i uređaja: „Faradejev tamni prostor“, „Faradejev efekat“, „Faradejev cilindar“, „Faradejev broj“. Njegove ideje i pronalaske matematički je formulisao i razradio engleski teorijski fizičar Džejms Klerk Maksvel. Dela: „Eksperimentalna istraživanja u elektricitetu“, „Eksperimentalna istraživanja u hemiji i fizici“, „O raznim silama u prirodi“, „Predavanja o hemijskoj istoriji jedne sveće“.
1862 – Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je da su svi crni robovi u pobunjenim južnim državama slobodni od 1. januara 1863.
1882 – Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikarstvo je učila u Pešti i Beču, živela je u Parizu i Beogradu, potom do smrti u rodnom Stonom Beogradu (Sekešfehervar) u Mađarskoj. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i s posebnim uspehom mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljim primerima srpskog klasicizma, poput „Portreta knjeginje Perside Karađorđević“, „Autoportreta“, „Korpe s grožđem“.
1885 – Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, protagonista snažnog naturalističko-senzualnog stila u kinematografiji, jedan od najvećih režisera doba nemog filma. U Francuskoj je na samrti 1957. odlikovan Legijom časti. Filmovi: režija – „Slepi muževi“, „Lude žene“, „Pohlepa“, „Svadbeni marš“, „Kraljica Keli“, gluma – „Velika iluzija“, „Nestali iz Sent-Ažila“, „Bulevar sumraka“.
1895 – Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Pol Muni, poznat po ulogama u kriminalističkim filmovima, potom je često glumio u filmskim biografijama znamenitih ljudi. Filmovi: „Lice sa ožiljkom“, „Dobra zemlja“, „Priča o Luju Pasteru“ (Oskar), „Život Emila Zole“.
1915 – Umro je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis „Starinar“ i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara, najraskošnijeg ordena Kraljevine Srbije. Dela: „Građa za istoriju umetnosti u Srbiji“, „Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu“.
1918 – Rođen je meksički violinista poljskog porekla Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine uopšte. Oplemenio je klasičan i savremeni repertoar izvanrednom tehnikom i stilskom kulturom. Emigrirao je kad je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac šefa vlade, generala Vladislava Sikorskog. Profesor Muzičkog fakulteta u Meksiku postao je 1945. a od 1953. je kao ambasador dobre volje meksičke vlade priređivao koncerte koji su oduševljavali publiku širom sveta.
1932 – Rođen je Ingemar Johanson, švedski bokser, šampion sveta 1959. u teškoj kategoriji. Svetsku titulu osvojio 1959. pobedivši Amerikanca Flojda Patersona nokautom u trećoj rundi, u spektakularnom meču koji je održan na „Jenki“ stadionu u Njujorku. Profesionalni prvak Evrope postao je 1956. nokautiravši Italijana Franka Kavićija. Na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. osvojio je srebrnu medalju, ali mu je ona oduzeta, pošto je diskvalifikovan tokom finalnog meča sa američkim bokserom Edom Sandersom. Medalja mu je zvanično vraćena 30 godina docnije.
1934 – U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je više od 260 rudara.
1939 – Rođena je Džunko Tabei, prva žena koja je osvojila Mont Everest, ali i sedam najviših vrhova sveta. Kao članica japanske ženske ekspedicije na Everest 1975. osvojila je taj vrh. Drugi rekord je ostvarila 1992. godine kada je postala prva žena koja je osvojila najviše vrhove svih sedam kontinenata. Bila je poznati ekološki aktivista.
1960 – Proglašena je nezavisnost afričke države Mali s predsednikom Modibom Keitom. Mali je do tada bio sastavni deo Francuske Zapadne Afrike pod imenom Francuski Sudan.
1969 – Kina je saopštila da je izvela prvu podzemnu nuklearnu probu.
1974 – Saopšteno je da je u uraganu u centralnoameričkoj državi Honduras poginulo oko 5.000 osoba.
1980 – U Beogradu je u prisustvu 2.000 delegata iz 150 zemalja otvoreno 21. zasedanje generalne konferencije UNESKO.
1980 – Neprijateljstva između Bagdada i Teherana eskalirala su u Iračko-iranski rat kada su iračke snage prodrle u jugozapadni deo Irana, rešene da uspostave kontrolu nad strateški značajnom deltom Šat-el-Arab na ulazu u Persijski zaliv.
1985 – Francuski predsednik vlade Loran Fabijus priznao je da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, u Novom Zelandu potopili brod „Dugin ratnik“ organizacije „Grinpis“ koja se ogorčeno protivila francuskim nuklearnim eksperimentima u južnom Pacifiku, u Francuskoj Polineziji.
1990 – U Sremskim Karlovcima je uz učešće oko 100.000 osoba održana centralna svečanost 300. godišnjice velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.
1990 – Saudijska Arabija proterala je jemenske i jordanske diplomate i prekinula snabdevanje Jordana naftom, optužujući te dve države da podržavaju Irak.
1992 – Na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN iz rada tog tela isključena je Jugoslavija. Misiji SRJ pri UN dozvoljeno je samo da kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim nadležnim telima UN.
1995 – U udesu američkog vojnog aviona na Aljasci, koji je nosio radarski uređaj AVAKS, poginule su 24 osobe.
1996 – Australijanac Bob Dent, neizlečivi bolesnik od raka, postao je prvi čovek u svetu kojem je na osnovu novog zakona o eutanaziji medicinsko osoblje legalno pomoglo da pomoću smrtonosne injekcije izvrši samoubistvo.
1999 – U Beogradu se više od 20.000 osoba okupilo na prvom u seriji protestnih skupova u organizaciji opozicionog „Saveza za promene“, na kojem je zatražena ostavka predsednika SRJ Slobodana Miloševića, formiranje prelazne vlade s Dragoslavom Avramovićem na čelu i održavanje izbora.
1999 – Predstavnici Srba u Prelaznom savetu Kosmeta vladika Artemije i Momčilo Trajković podneli su ostavke pošto je, tri meseca od dolaska Kfora, konstatovano da je takozvani multietnički koncept doživeo poraz. Sa Kosova i Metohije je u tom periodu prognano više od 200.000 Srba, pri čemu je teroristička takozvana Oslobodilačka vojska Kosova preobražena je u Kosovski zaštitni korpus. Ovim je narušena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kojom je, osim Kfora, zabranjeno postojanje bilo kakve oružane sile na Kosovu i Metohiji.
2004 – Umro je srpski dramski pisac Đorđe Lebović, osnivač i prvi predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Po svojim radio-dramama postao je poznat i u svetu, a u našoj zemlji osvojio je tri puta Sterijinu nagradu. Autor je „Logorske trilogije“, koju čine pozorišne drame „Nebeski odred“ iz 1957. „Haleluja“ iz 1965. (prvi put izvedena u Varšavi) i „Viktorija“ iz 1968. godine. Scenarista je niza uspešnih filmova, kao „Valter brani Sarajevo“, „Most“, „Partizanska eskadrila“, i strip serijala „Partizani“ u saradnji sa Andrijom Maurovićem, koji je doživeo međunarodni uspeh. Posthumno su objavljena njegova sećanja „Semper idem“.
2006 – U železničkoj nesreći u Latenu u Donjoj Saksoniji poginulo je 25 osoba. Nesreća se dogodila prilikom eksperimentalne vožnje od oko 200 kilometara na sat super-brzog, takozvanog lebdećeg voza.
2007 – Umro je francuski glumac i pantomimičar Marsel Marso. Rođen je 1923. u Strazburu i bio je pripadnik francuskog Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Pantomimičar koji je proslavio ovu umetnost u drugoj polovini 20. veka, godine 1947. stvorio je lik Bipa, melanholičnog klovna u belom, koji je postao njegov alter ego. Bipo je bio inspirisan Čarlijem Čaplinom i umetnošću nemih filmova. Nosilac Legije časti, dobitnik Ordena za zasluge, Marso je 2002. imenovan za ambasadora dobre volje Ujedinjenih nacija.
2010 – Preminuo je Predrag Tasovac, srpski glumac. Studirao je ekonomiju a potom književnost, tada na Filozofskom fakultetu. Glumom je počeo da se bavi sredinom četrdesetih godina prošlog veka u Narodnom pozorištu. Član Beogradskog dramskog je postao 1947. da bi se 1953. vratio u Narodno pozorište, kojem ostaje veran do poslednjeg dana.
2018 – Tokom vojne parade u gradu Ahvaz, na jugozapadu Irana, u terorističkom napadu, ubijeno je 30 osoba, uključujući pet napadača, a 70 je povređeno. Takozvana Islamska država objavila je da stoji iza napada.
2023 – Preminuo je Jagoš Marković, pozorišni reditelj. U Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je bio stalni reditelj, režirao je svetske i domaće klasike: „Učene žene“, „Hasanaginica“, „Gospođa ministarka“, „Pokondirena tikva“, „Dr“, „Antigona“, „Ožalošćena porodica“, „Magbet“, „Pepeljuga“, „Figarova ženidba“. U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je više od 50 predstava, kao „Romeo i Julija“, „Kate Kapuralica“, „Dekameron dan ranije, „Lukrecija iliti Ždero“, „Bogojavljenska noć“, „Tako je ako vam se tako čini“, „Porodicne priče“, „Gospoda Glembajevi“, „Tartif“, „Hekuba“. U švedskom Kraljevskim teatru „Dramaten“, povodom jubileja, režirao je Strindbergovu „Kraljicu Kristinu“. Dobitnik je više od 50 strukovnih, festivalskih i državnih nagrada među kojima priznanja „Bojan Stupica“ ili grada Beograda.
2025 – Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp potpisao je akt kojim je Antifa proglašena za terorističku organizaciju. Što dalje znači da je administracija SAD obavezana da istraži i onemogući pojedince i grupe povezane sa ideologijom i delanjem Antife, podrazumevajući i finansijere.
Izvor tanjug.rs.
