U drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka zabeležena su četiri važna događaja. Ruma je imala srpsku i katoličku gimnaziju do 1787. godine. 1745. godine u Sremu je uspostavljena Vojna granica, kojoj je pripala i Mitrovica.
Baron Marko Pejačević je odlučio da izgradi novo sedište svog vlastelinstva. Opredelio se za teren u neposrednoj blizini sela Rume. Tako je 1746. godine na mestu današnje Rume počelo da niče novo urbano naselje, sa širokim ulicama, koje su se sekle pod pravim uglom. Prvi stanovnici su bili Srbi – iz okolnih mesta i sela Rume, kao i Nemci – doseljenici iz Nemačke. Iako su se bavili različitim zanimanjima – od zemljoradnje do zanatstva i trgovine – svi stanovnici su uživali građanske povlastice, što je za ono vreme bila značajna privilegija. Takođe, poveljom carice Marije Terezije od 20. jula 1747, i sama Ruma je stekla status slobodnoe varoši-Trgovišta, sa pravom na održavanje nekoliko godišnjih vašara i nedeljnih pijaca. Iste godine, 10. oktobra, održan je prvi vašar u Rumi uz učešće velikog broja trgovaca i zanatlije sa svih strana.
Uporedo sa razvojem gradskog života u Rumi, funkcionisalo je i Rumsko vlastelinstvo čiji je osnivač bio već pomenuti baron Marko Pejačević. Svoj zenit vlastelinstvo je dostiglo u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, kada su u okviru njega selekcionisane brojne napredne sorte žita i kukuruza. Slično je bilo i na polju stočarstva. O delatnosti ovog vlastelinstva svedoči brojna priznanja koje je ono dobilo na raznim međunarodnim izložbama. Vlastelinstvo je likvidirala posle Prvog svetskog rata Agrarna reforma.
Кraj 19. i početak 20. veka bilo je vreme ubrzanog privrednog i društvenog razvoja Rume. Ona dobija izgled pravog gradskog naselja. Mnogi planovi su, međutim, ostali nerealizovani izbijanjem Prvog svetskog rata. Tada su se mnogi Rumljani našli u ratu koji ih je vodio protiv njihove slovenske braće, te su zato masovno napuštali vojsku ili izbegavali mobilizaciju. Neposredno po završetku rata, u Rumi je 24. novembra 1918. godine održana skupština, na kojoj su se delegati iz celog Srema izjasnili za prisajedinjenje Srema Srbiji.
Trend razvoja, donekle usporen u ratnim godinama, nastavljen je tokom 20-tih i 30-tih godina ovog veka. Otvaraju se trgovine,zanatske i manufakturne radionice, osnivaju se banke, otvaraju bioskopi, u nekoliko štamparija se štampaju knjige i novine koje prate politički, privredni, kulturni i sportski život grada. Iako je Ruma po svoj ekonomskoj snazi (najveća žitna pijaca u Кraljevini Jugoslaviji) i kulturnom nivou njenih žitelja već odavno spadala u red gradova, zvanično je taj status dobila tek 1933. godine.
