Na današnji dan pre 24 godine započela je NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Tim povodom na Gradskom groblju predstavnici Opštine Ruma, boračkih organizacija, političkih partija i građani odali su poštu nevinim zrtvama bombardovanja koje je trajalo 78 dana, a arhijerejski namesnik rumski, protoprezviter-stavrofor Sreten Lazarević sluzio je pomen stradalima.
Predsednica Opštine Ruma Aleksandra Ćirić je istakla da taman kada su svi pomislili da je na samom pragu novog milenijuma svet konačno shvatio sav besmisao rata i stradanja, našem narodu i našoj zemlji se desila jedna od najvećih tragedija u novijoj istoriji.
„Posle 24 godine mi smo ponovo izgradili svoju zemlju, mostove koje su nam srušili koji su nas povezivali, izgradili smo bolnice koje su nas lečile, izgradili smo škole u kojima su nam deca učila i obrazovala se, ali nazalost nikada ne mozemo da nadoknadimo sve one zrtve koje su tokom tih 78 dana stradale. Ne mozemo nikada da nadoknadimo nove generacije lekara, vojnika, činovnika, sluzbenika, naučnika. Ne mozemo nikada da nadoknadimo gubitke svih tih porodica koje su izgubile svoje najmilije. Mi i dalje zivimo, gradimo i stvaramo, ali ne smemo više nikada dozvoliti da nam se tako nešto dogodi i ne smemo nikada zaboraviti ovaj strašan čin, ovu strašnu nepravdu i tragediju koja nam se desila na samom kraju 20. veka. Zato je naša duznost dokle god postoji srpski narod da se ovog dana 24. marta sa setom, ne samo sećamo, nego okupljamo i govorimo novim generacijama šta nam se dogodilo i da se sećamo svih nevinih zrtava koje su tada stradale. Neka im je večna slava“, kazala je predsednica Ćirić u svom obraćanju.
Predsednik SUBNOR-a Opštine Ruma Tomislav Milić govorio je o ratnim dejstvima i podsetio je okupljene na bombardovanje našeg grada i nastradale građane iz rumske opštine.
„24. mart – datum za sećanje, za pamćenje, dan da se nikad ne zaboravi. Dan kada je 19 zemalja započelo agresiju, bez povoda, na jednu malu slobodarsku zemlju. Uvek iskoristimo priliku da podsetimo i na naše sugrađane koji su izgubili zivote u toj agresiji, njihova imena se moraju pomenuti. Civilna zrtva je bila Rumljanka Milena – Cica Malinić, nastradala u granatiranju autobusa, u trenutku kada je išla da obiđe sina koji je sluzio vojni rok na Kosovu i Metohiji, poginuli su i vojnik Branko Čuturilo iz Klenka i pripadnik posebne jedinice Policije, u sastavu jedinice Sombora, Željko Rauzan iz Hrtkovaca. U zrtve se sa pravom ubraja i Miša Uboja, mladić koji je poginuo 1998. godine kao redovan vojnik u sukobu sa šiptarskim teroristima“, podsetio je Milić.
U bombardovanju je ubijeno oko 2.500 civila, uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno…
