Sinoć je u Kulturnom centru „Brana Crnčević“ otvorena gostujuća izlozba Muzeja Vojvodine „Šeširi iz kolekcije Muzeja Vojvodine“ autorke Milkice Popović, muzejske savetnice. Organizator ove izložbe je Zavičajni muzej Ruma.
Direktor ove ustanove, Uroš Nikolić, na otvaranju izložbe je rekao da iako je Muzej zatvoren za posetioce zbog radova na rekonstrukciji, muzejski radnici imaju potrebu i zelju da svoje programe prezentuju publici, ovog puta u pozajmljenom prostoru – u velikom holu Kulturnog centra.
„Ovaj put sarađujemo sa Muzejem Vojvodine. Od samog osnivanja Zavičajnog muzeja, sa Muzejem Vojvodine sarađujemo kao našom krovnom ustanovom. Oni su do sada kod nas često gostovali, a mi smo izlagali kod njih i ova izlozba je put kojim zelimo da nastavimo i dalje i da u narednom periodu nastavimo da sarađujemo još više“, izjavio je Uroš Nikolić.
Otvaranju izložbe prisustvovala je i predsednica Opštine Ruma, Aleksandra Ćirić.
„Ova izložba govori o jednom proteklom vremenu građanskog duha i građanskog stila i govori da je Ruma nekada bila mesto sa građanskim duhom i građanska sredina u kojoj je postojao velik broj zanata među kojima i šeširdžija. Stoga će posetioci imati priliku da u naredne dve nedelje vide lepu i romantičnu izložbu koja podseća na neka ranija vremena kada je i u Rumi postojala i izrada lepih šešira. Muzej nastavlja sa svojim aktivnostima, očekujemo da će i dalje u Kulturnom centru i u Biblioteci imati svoje programe dok ne otvore svoja vrata posetiocima“, rekla je predsednica Aleksandra Ćirić.
Na izlozbi su prezentovani zanimljivi damski šeširi s kraja 19. i prve polovine 20. veka, od visoke mode pa do običnih šešira. Posetioci imaju priliku da vide oko 40 šešira koje se čuvaju u zbirci “Građanska nošnja” Muzeja Vojvodine. Takođe, izlozeno je i nekoliko modnih listova s kraja 19. veka.
Autorka izlozbe, Milkica Popović, kaze da su se šeširi kakve danas poznajemo pojavili krajem 18. veka, a sa njima, tokom 19. i 20. veka i zanati modiskinje – mašamode i šeširdžije. Modni trendovi iz Pariza, preko Beča i Budimpešte stizali su i u Vojvodinu zahvaljujući raznovrsnim modnim listovima.
„Na samom početku šešir je imao funkciju da zaštiti glavu od vremenskih prilika, a kasnije je postao više od odevnog predmeta. Kao obavezni deo muške i zenske odeće u različitim periodima građanskog društva, šešir je predstavljao statusni simbol građanstva i imao je svoje estetsku i umetničku vrednost. Kroz svoju estetsku funkciju, postali su način modnog izrazavanja. Raznovrsni modeli šešira izrađivani su od različitih materijala i ukrašavani detaljima koji su se menjali iz sezone u sezonu. U Parizu je izrada šešira postala više od zanata i stekla status umetnosti za šta je najzasluznija bila Karolina Rebu. Tokom 20. i 30. godina 20. veka, u svetu je radio velik broj modistkinja, čiji su šeširi po dizajnu i savršenstvu izrade bili više od aksesoara visoke mode, kao i poznati modni kreatori koji su dizajnirali i šešire – Koko Šanel i Elza Skjapareli. Većina izlozenih šešira potiču sa ovih prostora, ali se čuvaju i primerci proizvedeni u Engleskoj, Austriji, Francuskoj. O popularnosti šešira svedoče i modni listovi s krjaa 19. veka koji se takođe mogu videti na ovoj izlozbi“, rekla je Milkica Popović.
Deo programa prilikom otvaranja izlozbe bio je i mini koncert Jelene Stanković koja je svirala Hajdnov klavirski koncert u D-duru.
Izlozbu šešira publika će moći da pogleda do 3. marta 2023. godine.
